Aulonocara aquilonium

Naučno ime: Aulonocara aquilonium
Rod: Aulonocara
Vrsta: Aqilonium
Grupa: Aulonocara
Porodica: Cichlidae
Prvi opisao: Konings 1995. godine
Geografsko poreklo: Mdok severni deo jezera  Malawi- endemska vrsta. Aulonocara aquilonium se nalazi na crvenoj listi ugroženih vrsta.

Prirodno stanište:
 Peščana sredina jezera  Malawi na dubinama od 12-25 metara dubine na otvorenom peščanom dnu. U prirodnim uslovima naseljava dno jezera jer se na velikim dubinama nalazi njena hrana. Iako naseljavaju peščane delove, u blizini se mora naći kamenje koje će poslužiti kao zaklon

Ponašanje: umereno agresivna riba
Velicina 10 cm
Uslovi u akvarijumu:
Kao i  većina Malawi cikida ni ova vrsta nije preterano zahtevna u enterijerskim zeljama- peščana podloga, dosta mesta za plivanje i grupisano kamenje koje će im poslužiti  kao zaklon  je sve što „zahtevaju“. 
Temperatura: 23- 27 stepeni Celzijusa
ph 7,8 do 8,6
Najmanja zapremina akvarijuma: 200 litara

Kompatibilnost vrsta: Ciklidi približne veličine, mirnog temperamenta mogu biti društvo Aulonocara aquilonium-u u akvarijumskim uslovima. Ukoliko se odlučite za držanje samo ove vrste savet su velike grupe u odnosu 3-4 mužjaka na 7-8 ženki. Za grupu od 10 Aulonocara aquilonium-a potrebno je obezbediti akvarijum od oko 300 litara čija dužina bi trebalo da bude 130 cm.

Ime ove vrste potiče od grčkih reči „Aulos“ – brazda i „Cara“ – glava koji opisuju senzorne pore na glavi koje podsećaju na jame ili brazde. Pomoću izrazito osetljivih pora na donjem delu glave Aulonocara aquilonium može da osete svaki, pa i najmanji pokret u pesku što im omogućava lov malih beskičmenjaka u pesku kojima se ova riba hrani. Nažalost, ovi senzori služe samo kao detektor hrane i ne mogu upozoriti  ribu na opasnost od predatora.
Iznenadnim ugrozom, pored plena, Aulonocare uzimaju i veliku količinu peska koju preko škrga odmah izbace. Hrane se uglavnom danju, dok noć provode u potrazi za sigurnosti svog skrovišta.
Aulonocara aquilonium nije veliki izbirač hrane. Hrana im mogu biti beskičmenjaci koje ulove u pesku, kiklop, larve komaraca a u akvarijumskim uslovima dopunu mogu činiti smrznuta i suva hrana.
Preporuka je da se hrani dva do tri puta dnevno u manjim količinama.

Izgled i polni dimorfizam:
Mužjak je koloritniji od ženke. Na njegovom telu se može uočiti sedefno plava osnova čiju monotoniju „razbijaju“ tamne uzdužne pruge. Na vrhu leđnog peraja nalazi se sedefno bela pruga koja se pri kraju peraja gubi. Na analnom peraju mužjaci imaju lažnu ikru a rep je prljavo žute boje koja je sa gornje i donje strane oivičena sa crnom linijom. Za razliku od mužjaka, žekne su sedefno sive boje.  Veličina ženke je 9 cm dok su mužjaci neznatno veći (10 -11 cm)


Razmnožavanje:
U prirodnom okruženju, tokom novembra-decembra Aulonocara aquilonium odlaze u tranzitnije zone jezera. Ženke koje su spremne za parenje prate mužjake do tranzitne zone gde nakon kratkog „ljubavog plesa“ počinje gradnja mrestilišnog korita koji  označava spremnost na mrest.

Ženka Aulonocara aquilonium je Mouthbrooder, što znači da jajašca nakon oplođenja drži u svojim ustima duže vreme. Ženke treba poštedeti stresnih situacija, najbolje bi bilo da matični par izdvojite u drugi akvarijum pa nakon oplodnje izvadite i mužjaka jer usled stresa ženka može prerano ispljunuti mlade.
Početak mresta obeležava kopanje jamica, tj gnezda u koje ženka izbacuje jaja pa nakon oplodnje ženka ih uzima u usta i nosi 21 dan nakon čega će se izlegnuti mladi.

Ženka izbacuje 20-ak jaja mada se u tekstovima koje sam našla na internetu može naći i količina od 50