Trichogaster leeri

Biserna guramija vodi poreklo sa Malajskog poluostrva, Istočne Indije, Borneo i Sumatra. Prilično je omiljena među evropskim akvaristima gde je donesena 1933. godine.
Pošto dostiže priličnu veličinu (10cm) zahteva malo veće akvarijume. Ima visoko telo koje je spljošteno sa strane, leđa su joj žutosmeđe boje, a celo telo, sem glave, trbuha i grudnih peraja, je posuto sedef-braonkastim pegama, koje se vide kao mozaik, nalik na bisere odakle joj i potiče ime. Mužjak ima narandžasto-crveno grlo i grudi koji su još izrazitijih boja za vreme mresta. Naravno postoji dosta varieteta u bojama ove ribice koje ćemo opisati u nekom od narednih brojeva. Kod mladih je uočljiva crna linija koja se proteže od usta do repa gde se završava u pegi, ta šara sa starošću iščezava.

Trichogaster leeri pripada familiji Anabantidae.
Prirodno stanište guramije su tople vode koje dostižu temperaturu do 30°C. Ova vrsta riba je druželjubiva i može biti u akvarijumu i sa ostalim vrstama, izuzev za vreme mrešćenja kada mužjak postaje agresivan. Toliko su miroljubive da neće dirati ni mlađ živorotki ako se nađu u istom akvarijumu za vreme njihovog mresta. U starosti može da postane veoma lenja u malim akvarijumima i u nedostatku društvenog života (jato).
Po mnogima je Leeri najlepši u porodici Trichogaster.
Trihogasteri su inače dvodihalice što znači da koriste vazduh iz vode i iz atmosfere, a sve to zahvaljujući tome što imaju i škrge i pluća. Zato ih neki nazivaju plućašicama.

Poreklo:Malajsko poluostrvo, Borneo, Sumatra i Istočna Indija.
Familija:Belontiidae
Održavanje:Akvarijum mora da bude bar od 50 litara (preporučuje se 1001) i da ima gustu vegetaciju jer su na nju navikle u svom prirodnom ambijentu. Ove ribe se najbolje osećaju ako je podloga akvarijuma malo tamnija sa skromnim osvetljenjem i plivajućim biljkama. Preporučljivo je da se kupuju dok su mlade ribice, jer su starije vrlo plašljive i teško se navikavaju na novu okolinu. Najbolje ih je držati u jatu od 5 - 6 ribica.
Temperatura:24 - 28°C
Ishrana:Sva hrana dolazi u obzir: živa, smrznuta, pahuljice, sušena, spanać, salata...
Veličina: 10 cm.
pH: 7 8
Razlikovanje polova:Mužjak ima oranžnocrveno grlo i grudi,koji su još izraženiji za vreme mrešćenja. Ima duže leđno i podrepno peraje u odnosu na ženku, tako da je razlika lako uočljiva.
Razmnožavanje:Razmnožavanje je relativno jednostavno. Temperatura vode mora biti 28 - 30°C. Najbolje je preći na ishranu živom hranom neko vreme pre mresta. Akvarijum za mrest mora imati bar 501. Ženka koja je spremna za mrest ima mm punije telo nego obično, a pošto mužjaci postaju agresivniji za vreme mrešćenja treba pažljivo odabrati ženku koja je primerena za mrešćenje. Takođe nije ni svaki mužjak primeren za razmnožavanje i zato treba uzimati samo odrasle, polno zrele, mužjake.
U zajedničkom akvarijumu mužjak gradi srazmerno veliko gnezdo od odumrlil delova biljaka, koje zajedno sa vazdušnim mehurićima, peskom i odumrlim delovima lišća pušta na površinu, (verovatno jedan o najlepših prizora koji ćete videti u vašem akvarijumu). Međutim u njemu ne možemi da odgajamo mlade ribice, jer bi bile žrtve odraslih riba.
Dakle najbolje je izdvojiti par, koji možete mrestiti i u čistom akvarijumu (bez podloge), ali u njemu mora biti dosta biljaka (koje pričvrstimo kamenjem), kao i veći broj plivajućih biljaka, da bi mužjak uopšte počeo da pravi gnezdo. Ovo gnezdo ima čak i određenu antiseptičku ulogu čuvajući ikru od gljivica i plesni. Veštačke biljke, ako ih koristite, ničemu neće služiti i možete ih slobodno ukloniti.
Kada je gnezdo pripremljeno mužjak počinje da osvaja ženku plivajući kraj nje tako da je telom zagrli i okrene na leđa. Parenje je na početku prividno, ali kasnije ženka, ispod već pripremljenog gnezda, ispušta ikru koju mužjak oplođuje.
Mužjak sam prenosi jaja u gnezdo i brižljivo ih čuva.
Ženka polaže do 1000 ikri, ali ne odjednom već u nekoliko uzastopnih parenja tako da je neophodan veliki akvarijum i dosta hrane. Posle mresta treba izdvojiti ženku, koja je prilično iscrpljena, kako je mužjak ne bi progonio.
Kada se posle dan ili dva izlegu ribice, mužjak će i dalje smerno vršiti svoju ulogu čuvara i brižljivog oca.
Posle nekog vremena (otprilike 4 dana) mlađ počinje da napušta gnezdo i tada mužjak više ne može da ih kontroliše, zato je najbolje da se on odvoji posle uspešno obavljene dužnosti roditelja.
Mlađ će najradije prihvatiti infuzoriju koju im treba davati više puta na dan. Ovo je najkritičniji period za mlađ.
Posle otpilike dve nedelje preći ćemo na tek izleženu artemiju. Nakon mesec dana možemo preći i na sitniju lisnatu hranu.
Ribicama treba što češće (svaka dva tri dana) menjati vodu zbog ostataka hrane koja se taloži na dnu akvarijuma i utiče na rast ribica, takođe ne sme nedostajati dobar raspršivač. Kako mladi budu rasli trebalo bi ih rasporediti po drugim akvarijumima, ne bi li izbegli smrtonosan uticaj prekomernih otpadnih materija u vodi.