Sijamski borac (lat. Betta splendens)

Naučni naziv: Betta splendens
Sinonimi: Sijamski borac
Grupa: Dvodihalice
Poreklo: Azija, Tajland, Kambodža.
Dužina tela: 6-7 cm


Stanište: Kanalići u rižanim poljima
Ponašanje: Samotnjak, mužijaci se ne trpe, više vole manje akvarijume sa malo riba nego velike sa puno vrsta
Ishrana: Mesožder
Razmnožavanje: Prilično lako
Akvarijum: minimalno 50 litara
Naseljavanje: 50 litara 1 mužijak i 2-3 ženke
Dekoracija: Grane, panjevi i puno bilja
Temperatura: 24-28 ° C
pH: 6,8-7,5
Tvrdoća: 5,6 do 11,2 ° GH
Životni vek: 3 godine



Sijamski borac (lat. Betta splendens) je slatkovodna riba iz porodice guramija.
Ova ribica je jako popularna kod akvarista zbog intenzivnih boja i velastih peraja kod muzjaka. Inace ova riba je najpoznatija i najrasirenija ribica iz roda Betta.to su ribe koje vode poreklo iz sporotekucih i stajacih voda Jugoistocne Azije.

Ishrana

U prirodi se hrane životinjskim planktonom, larvama komaraca i drugim insektima. U akvarijumu prihvataju sušenu, smrznutu i živu hranu u obliku dafnija, račića i bloodwormsa. Borci koji se hrane raznovrsnom živom hranom pokazuju lepše i intenzivnije boje, a izgrižena peraja im brže zaceluju.

Polni dimorfizam

Mužjakova peraja su duža od ženkinih i intenzivnijih boja. Boja tela i peraja može biti jarkocrvena, ljubičasta, plava, tirkizna, zelena, bledoroza, bela, a ređe i tamnosiva. Odgajivači su ove boje selekcijom uspeli dobiti i kod ženki, ali one nemaju duga, talasasta  peraja kojima se mužjaci razmeću.

Labirinit

Bette su, kao i sve dvodihalice, pored škržnog aparata razvile još jedan karakteristični nadškržni organ - labirinit. Labirint je smešten u dupljama gornjih ždrelnih kostiju i svojom zadnjom stranom naleže na prednji deo ribljeg mehura, koji, takođe, služi za disanje. Razvoj ovog organa podstakao je nedostatak kiseonika u vodama iz kojeg su dvodihalice potekle, te sušni meseci koje su bette provodile u blatu, isturenih usta primajući kiseonik iz vazduha. One u akvarijumu i pored velikih količina kiseonika i dalje zahtevaju kiseonik iz vazduha, pa u intervalima od nekoliko minuta izlaze na površinu vode i "gutaju" vazduh.

Drustvenost

Sijamski borci su, kako im i samo ime kaže, vrlo temperamentne i netrpeljive ribe. U Tajlandu, njihovoj domovini, često su bile priređivane borbe ovih riba, poput borbi petlova. U prirodi se one ne bore do smrti, poraženi mužjak se povlači u zaklon. U zatvorenim prostorima kao što su akvarijumi, potlačena riba nema gde da se sakrije, pa će jači mužjak svako njeno pojavljivanje shvatati kao provokaciju pa ce  je na kraju i ubiti. Ženke su obično manje agresivne, ali ni borbene ženke nisu izuzetak. Sijamski borci će agresivno reagovati i na svoj odraz u ogledalu, šireći peraja i škrge i udarajući u staklo.
Ribe podobne za zajednički život sa borcima nikako nisu ribe dugih peraja, kao što su guppy ribe, budući da će borci u njima videti konkurenciju. Nije ih poželjno držati ni sa ribama koje vole da grickaju duga peraja, a u tu kategoriju spadaju tetrazone. U akvarijumu je nemoguće držati dva mužjaka, osim ako su odvojena pregradnim staklom. Ženke su manje agresivne i moguće ih je držati više u istom akvarijumu. Mužjaci su nasrtljivi i prema ženkama, pa je ženki potrebno omogućiti zaklon kako je mužjak ne bi ubio. Iz istog razloga, ako želimo držati mužjaka i ženke zajedno, poželjan je odnos 1:4 u korist ženki.

Uslovi za drzanje Bette

Sijamski borci nisu zahtevni po pitanju veličine akvarijuma, budući da i u prirodi opstaju u malim količinama vode. Za normalan život potrebno im je barem 20l vode srednje tvrdoće, sa temperaturom od 24 do 26°C. Zbog potrebe za kiseonikom iz vazduha, visina akvarijuma ne bi trebala da prelazi 15 cm.



Akvarijum bi trebao posedovati poklopac (ne hermetički, naravno), zbog tendencije boraca da iskaču iz njega. Sijamski borci se najbolje osećaju u gusto zasađenim akvarijumima, budući da vole da se skrivaju u vodenom bilju.
Prosečan životni vek ove ribe je tri godine, a zavisno od toga kako se riba hrani i koliko često se mresti (matične ribe obično žive kraće) može živeti i šest godina.

Razmnozavanje

Razmnožavanje sijamskih boraca slično je onom ostalih dvodihalica. Osnovni preduslov je uparenost mužjaka i ženke, bez koje je ženka vrlo verovatno osuđena na smrt. Ženki se moraju omogućiti i mesta za skrivanje, koja će poslužiti da se ženka skloni od mužjaka po završetku mresta. Ukoliko su mužjak i ženka upareni, on će početi da gradi penasto gnezdo na površini vode. U toj fazi mresta od pomoći su mu plutajuće biljke, koje održavaju stabilnost gnezda. Zbog gnezda površina vode mora da bude potpuno mirna, pa je za mresni akvarijum najbolje koristiti sundjeraste filtere. Gradnja gnezda može da potraje celi dan. Nakon što je gnezdo gotovo, polno zrela ženka će doći ispod njega. Mužjak je tada obuhvata svojim dugačkim perajima i par počinje drhtati. U tom položaju ženka izbacuje ikru koju mužjak odmah oplođuje. Ikra lagano pada na dno akvarijuma, koje bi trebalo da bude samo čisto staklo. Mužjak je zatim nežno sakuplja ustima i ubacuje u sačinjeno gnezdo, pa iz usta doda još pene kako bi ikra ostala zatvorena u gnezdu. Ovaj se postupak ponavlja i do desetak puta, nakon čega je mrest završen. Odmah po završetku mresta ženka mora da se premesti u drugi akvarijum, jer bi je, zbog njene tendencije da jede ikru, mužjak mogao ubiti.

Mužjak tada preuzima brigu o ikri. Njegov je zadatak da pokupi ikru koja ispada i vrati je u gnezdo, te da i njega popravlja i nadograđuje. Inkubacija ikre traje otprilike 36 sati, nakon čega se iz jajašaca izvaljuju mali borci. Tri do četiri dana nakon izleganja proplivaju i mužjakova briga za mlade završava. Kako proplivalim mladuncima gnezdo više nije potrebno, a nema mužjaka da ga održava, ono će polako početi da se raspada. Većina mužjaka neće jesti svoje potomstvo nakon što ih napusti, ali ga je bolje izvaditi, budući da mužjaci za vreme brige o mladuncima gladuju.
Kako mlađ u tom periodu još uvek diše samo na škrge, potrebno im je raspršivačem obezbediti veće količine kiseonika u vodi. Nakon osamostaljenja mladi borci se počinju hraniti infuzorijima i rotatorijama, a nakon pet do sedam dana hrane se najsitnijim oblicima planktona (Copepodi, znani kao "prašina", i Cladoceri). Pogodna je i tek izležena, ali dobro isprana, mlađ artemije (morskog račića). Kritični period života mladunaca je onaj koji nastupa mesec dana nakon izleganja. Mlade ribe tada počinju formirati labirint, pa temperatura vazduha  mora biti priobližno jednaka temperaturi vode, kako mlađ ne bi uginula udišući hladan vazduh. Ženka se može ponovo mrestiti nakon dve nedelje.