Cyprinidae je porodica riba kojoj pripada čuvena zlatna ribica. Ova vrsta ribe je prva domestificirana, što znači da se ona našla među prvim ribicama u kućnim akvarijumima. Da li smo se nekada zapitali da li adekvatno gajimo ovu ribicu? Da li su nam poznate njene sposobnosti i potrebe, jer je svako od nas bar jednom u svom životu gajio ovu ribicu?
Zlatna ribica je dobila takav naziv zato što ja narandžaste boje. Može da se gaji u ribnjacima, ali je jedna od najtraženijih akvarijumskih ribica. Preporučuje se početnicima zato što nije mnogo zahtevna. Sta to znači? Ona vodi poreklo iz Kine i spada u hladnovodne ribe, tako da neće loše uticati na nju malo hladnija voda. Na primer zimi se može adaptirati na temperaturu od 5o C do 10oC, postepeno naravno, a leti ne bi valjalo da temperatura bude viša od 25oC. Odgovarajuća temperatura za zlatnu ribicu je između 15oC i 20oC. Što se tiče ishrane, svaštojedi su i prohvatiće sve što im ponudite. Ipak, najadekvatnije je zeljasto povrce i kupovna hrana u granulama. Zbog te osobine da jedu sve, zlatna ribica može pojesti i manje ribice od sebe, o čemu se dodatno vodi računa, kao i o biljkama koje služe kao dekoracija. Iako vole da jedu, treba voditi računa o količini hrane koja im se daje kako ne bi uginule. Jedna od posledica njihove ishrane je to što zlatne ribice imaju brz metabolizam, pa tako više prljaju vodu od ostalih vrsta. Zato je neophodno da im se obezbedi dobra filtracija i puno kiseonika. Ovde možemo da uvidimo da je za zlatnu ribicu bitan prostor. One se ne mogu gajiti u staklenim kuglama, koje su uglavnom rešenje. Samim tim što prljaju vodu, ljudi ih često premeštaju kako bi promenili vodu što loše utiče na njih, jer amateri ne vode puno računa o temperaturi vode u koju prelazi. Postoji i druga mogućnost, da ta voda ostaje nepromenjena, jer je zlatna ribica bila najbolje rešenje za tihog i nezahtevnog kućnog ljubimca i zato ona ugine, jer bude otrovana amonijakom iz sopstvenog urina.
Da bi zlatna ribica rasla potrebno je osloboditi se zablude da ona može rasti u malim akvarijumima, narocito ne u kuglama. Za normalan razvoj potreban joj je akvarijum od minimum 40-50 litara. Naravno, veličinu akvarijuma prilagođavate veličini riba. Filtracija je jedna od ključnih tačaka za gajenje ove ribice. Zbog svoje prirode, akvarijum bi trebalo da se pročišćava dva do tri puta na sat, zato treba odabrati filter sa najvećom količinom filtracije. Po svojim sposobnostima unutrašnji filter je adekvatan za akvarijume manje od 100 litara. Što se tiče svetlosti, u zavisnosti od veličine akvarijuma osvetljenje se može sastojati od jednog do četiri neona. Interesantno je da one mogu izgubiti svoju zlatnu boju i postati potpuno bele, zato se osvetljenost ne treba menjati naglo. Ako su uslovi prilagođeni potrebama zlatne ribice, može dostignuti veličinu od 12cm do 25cm. Naravno, veličina zavisi od vrste ove ribe, jer one rastu tokom čitavog života. Interesantno je da zlatne ribice van akvarijuma, npr. u jezeru, mogu dostići veličinu od 30cm do 40cm. Miroljubive su, što olakšava njihovo gajenje, pa se mogu čuvati i sa više riba u jednom akvarijumu, ali nikako sa tropskim ribicama. Uz zlatnu ribicu valja gajiti neke vrste riba koje se hrane na dnu akvarijuma kako bi se održala čistoća. Po pravilnoj i raznovrsnoj ishrani, kao i adekvatnim akvarijumom, zlatna ribica se može mrestiti više puta godišnje. Mreste se u grupama, a najbolje je dva do tri mužjaka na jednu ženku. Odrasla ženka u jednom mrestu izbacuje od dve do tri hiljade jajašca, a kao što smo već objasnili narav ove ribe, ikru i mlade treba odvojiti kako ih roditelji ne bi pojeli. Posle dva tri dana iz ikre će izaći mladi koji će nakon sedam dana ličeti na odrasle ribe. Mladi su sive boje, vremenom postaju narandžasti, a zlatnu boju i ostale karakteristike će dobiti nakon godinu dana. Dugogodišnjim selektivnim ukrštanjem dobijeni su razni varijeteti zlatnih ribica čija je osnovna razlika boja, oblik i dužina peraja.
Zanimljivost koja je vezana za zlatnu ribicu je ta da ova ribica može pamtiti više od tri sekunde. Ova izuzetno lepa i česta riba u kućnim akvarijumima može pamtiti kompleksne radnje čak i par dana. Ne treba zaboraviti da pomenemo da je ovo istraživanje sproveo petnaestogodišnji dečak Rory Stokes koji je samo želeo da proveri da li njegova zlatna ribica pamti više od tri sekunde. Eksperiment je vršio tako što je učio svoje ribe da plivaju prema maloj bovi koja je na sebi imala komadić hrane. Ribama je svaki sledeći put trebalo manje vremena da dođu do bove, a nakon sedam dana to vreme je iznosilo 4,4 sekunde. Takođe ova vrsta ribe pamti i lica koja im daju hranu, a vremenom prepoznaju i glasove.
Možemo zaključiti da zlatne ribice nisu kratkovečne, ako im se obezbede adekvatni uslovi. Zato je jedna od najvećih zabluda ta da se one mogu gajiti u staklenim kuglama. U nekim zemljama je čak i zabranjeno prodavanje ovih kugli za njihovo održavanje. One mogu da žive u složenim zajednicama, jatima, kao u prirodi tako i u akvarijumu. Dokaz za ove tvrdnje je taj da se u jezeru Taho u Americi mogu pronaći gigantske zlatne ribice koje su narasle i do pola metra, a u Francuskoj je pronadjena ribica koja teži čak 13 kilograma, a reč je o kućnom ljubimcu kog su vlasnici pustili u jezero.
Нема коментара:
Постави коментар