Pseudomugil furcatus

Porodica: Pseudomugilidae
Prirodno staniste: Gusto zarasli brzaci u prašumama Papua Nove Gvineje, Azija
Maksimalna dužina koju mogu dostići - 5cm - 6cm
Minimalna veličina akvarijuma - Za odrasle ribe minimalna litraža akvarijuma iznosi 70 litara za 6-8 ribica. Akvarijum bi trebalo da bude dobro ubiljen (poželjne su i plutajuće biljke pošto se ribe dosta kreću blizu površine).
Temperatura: 24 - 28°C
pH 7.0-8.0
Ishrana : svaštojed 
Karakter: Miroljubiva i živahna ribica. Nisu plašljive i vrlo lako se uhvate u mrežicu.
Polni dimorfizam: Mužjak ima produženo leđno i analno peraje sa nešto izraženijim bojama od ženke.Zbog agresije koju mogu ispoljiti u toku mresta prema ženkama, poželjno je  da u akvarijumu postoji puno mesta koji im mogu pružiti kao sklonište.
Životni vek: 3 godine

Opis:
 Mala jatna riba sa intenzivno žutim perajima i izrazito plavim očima. Njihova leđna peraja nalaze se na vrhu tela, tako da ta peraja podsećaju na krila. Predlaže se jatno držanje gde će biti više ženki zbog agresije u toku mresta. Što se kompatibilnosti tiče ovu ribicu možete držati sa ribama slične veličine. Dostiže veličinu do 6 cm.

Oblast Popondeta- Nova Gvineja, je prirodno stanište za, po mnogima, jednu od najlepših vrsta - Pseudomugil connieae. Njena peraja i zadnji deo tela su nežne svetloplave boje. Drugo leđno peraje je izrazito dugo a kraće od podrepnog, što je osobina samo malog broja vrsta. Preko svih neparnih peraja pruža se tamna horizontalna pruga.

P. furcatus takođe je endemična vrsta na Novoj Gvineji. Ribica je pretežno žute boje, narandžasta na trbuhu, sa izrazito tamnim (gotovo crnim) podrepnim perajem, koje je sa donje strane oivičeno tankom žutom linijom. Kao i prethodna vrsta, ima crtež tamnog trougla posred repnog peraja.
Verovatno najmanja od svih, svega 3 cm duga tačkasta plavooka (P. gertrudae) daleko je raširenija vrsta: osim Nove Gvineje, nastanjuje i rečne sisteme i močvare Australije i ostrva Aru. Postoje tri podvrste, koje se razlikuju po boji gornjih žbica grudne peraje: žuta, bela i crvena.

P. mellis, koja živi samo u Kvinslendu u Australiji, prepoznatljiva je po crno oivičenim perajama.
Kod svih vrsta, ženke sukcesivno polažu relativno krupna jajašca na biljnu podlogu ili u treset, slično kao kod kili-ribica. Ikra se može čuvati i do mesec dana u vlažnom tresetu, čime se može usporiti inkubacija, koja traje od 7 do 20 dana.

Ova vrsta spada u ikrasice a njihov  mrest predstavlja izazov za akvariste. U prirodnom jako često se dogodi da ženke prežive samo jednu reproduktivnu sezonu.
Polno zreli postaju sa 3-4 meseca. Akvarijum koji će poslužiti kao mrestilište ne mora biti veći od 30-ak litara. Po dnu treba posuti sitan pesak, a preko njega žbun javanske mahovine. Preporučuje se zamračivanje površinskim biljkama, najbolje ricijom. Nekima, kao pomenutim P. connieae i P. furcatus, treba baznija voda (oko pH 7,5 ), a australijskim vrstama kiselija, pH 6-6,5. Optimalna temperatura je oko 26-28 stepeni C.
Trebalo bi ih držati u odnosu 2-3 muzjaka prema 8-10 zenki. Na taj nacin ce se dobiti vise ikre a zenke ce uz to imati vise mogucnosti za predah od neumornog udvaranja muzjaka. Prvi znak da je mužjak spreman za mrest je karakteristično plivanje pri čemu leđna i analna peraja ostaju u uspravnom položaju. U tom periodu mužjaci  mogu ispoljavati agresiju prema ženkama. U takvim situacijama potrebno je pratiti količinu agresije koju mužjak ispoljava i ukoliko je velika neophodno je takav par razdvojiti jer mužjak i ženka nisu kompatibilni i može doći do ozbiljnih povreda ženke.
Mrestice se svaki dan ali nisu posebno plodne ribe. Svaka zenka nosi verovatno samo 5-10 jaja svakog dana. Ikra je lepljiva pa ce ostati na biljkama. Ikra se skuplja svakih 24-48 sata i premesta iz mresnog akvarijuma u manji akvarijum sa vodom. Inkubacija traje 10-15 dana pa i duze. Cim se primeti plesnjiva ikra treba je ukloniti.

Pseudomugil furcatus izbacuje jaja  obično u ranim jutarnjim satima. Malci se izlegu posle 2-3 nedelje i najbolje ih je hraniti infuzorijom. Roditelji neće nasrtati na ikru ali hoće na malce. S obzirom da ženke neće izbaciti ikru u isto vreme potrebno  je saditi biljke u mresnom akvarijumu, gde će malci instinktivno naći zaklon.
 Kad se ribe izlegu treba ih staviti u akvarijum istih uslova i velicine i kao za odrasle. Blaga filtracija je neophodna zato sto prejaka struja moze naskoditi mladji. Prve nedelje mladj se hrani infuzorijom ili gotovom tecnom hranom za mladj (liquifry).Posle toga artemijom. Redovne male zamene vode su vazne jer ustajala akvarijumska voda može da dovede do visokog procenta mortaliteta
Njihova reproduktivnost opada kada dožive 12-18 meseci.